(digitalna) Sloboda je ženskog roda

Zašto je digitalno preduzetništvo najviši oblik ljubavi prema sebi

Često čujem kako se savremeno doba i ove naše brze tehnologije krive za to što smo mi žene navodno izgubile svoju pravu prirodu. Govore nam da smo se otuđile, da smo zaboravile na one iskonske delove sebe dok skrolujemo po ekranima ili sedimo ispred laptopova. Međutim, ja se sa tim apsolutno ne slažem. Mislim da je to samo jedan zgodan izgovor koji nam se nameće spolja. Ako bismo samo malo zagrebali ispod površine, ako bismo zavirili u živote naših baka, prabaka i onih žena koje su koračale pre nas, shvatili bismo jednu veliku istinu koju često prenebregavamo: priroda žene nikada nije bila da bude potlačena.

Nije u prirodi žene da bude udata samo zato što je otac tako odlučio, niti da provede vek kao sluga svoje primarne porodice ili one u koju se udala. Naša istorija je puna tihih žrtava, ali te žrtve nisu bile naša priroda – one su bile nametnuti okviri. 

Zato, ako danas čekamo da društvo reši pitanje ženske prirode i našeg mesta pod suncem, bojim se da smo u velikom problemu. Društvo ima svoje satove, svoje kalupe i svoje interese, a odrasla žena je ta koja je apsolutno dužna i odgovorna da svoju prirodu neguje sama. To nije nešto što dolazi sa diplomom, niti sa određenim fizičkim izgledom ili veštinama koje smo usput pokupile. To je isključivo unutrašnja nit, ona tiha veza sa sobom koja nam govori ko smo mi zapravo kada se ugase sva svetla i utihnu tuđa očekivanja.

Moje lično putovanje ka tom unutrašnjem izvoru rezultat je radikalnih odluka koje sam sama donela, noseći se sa svim zaslugama i odgovornostima. U svojoj 47. godini, u godinama kada nam društvo suptilno šapuće da je vreme da se „smirimo“ i budemo zahvalne na onome što imamo, ja sam odlučila da dam otkaz. Odlučila sam da pokušam da gradim život i biznis onakav kakav ja želim, a ne onakav kakav se od mene očekivao. To nije bila samo poslovna odluka; to je bio krik za slobodom. 

Danas, sa ove distance, tri godine kasnije, čvrsto verujem da je preduzetništvo jedan od najvažnijih vidova ljubavi prema sebi. To je polje na kojem žena ne gradi samo posao, već gradi sopstvenu ličnost. To je prostor gde ona neguje svoju prirodu i zarađuje radeći ono što voli, na način na koji ona želi.

Ali, moramo biti jasni – ovde ne mislim na ono zastarelo preduzetništvo koje nas je decenijama plašilo. Ne mislim na trku u kojoj je jedina mera uspeha koliko si stanova kupila, koliko automobila promenila ili čiji je auto najskuplji na parkingu. U ovom modernom preduzetništvu u koje ja verujem, glavna valuta je sloboda. Sloboda u svakom svom obliku. Sloboda koju svako definiše za sebe.

Moja teorija je vrlo jednostavna: samo slobodan čovek je istinski kreativan, a samo kreativan čovek može biti uspešan u onom obliku u kom on to zaista želi.

Kreativnost ne trpi lance radnog vremena od devet do pet, ne trpi toksične kancelarije i ne trpi gušenje ženskog principa koji traži širinu.Mi smo zapravo blagoslovene što živimo u ovo doba. Koliko god to nekome u Srbiji danas zvučalo čudno ili možda previše optimistično, mi na raspolaganju imamo digitalne alate o kojima su prethodne generacije žena mogle samo da sanjaju. 

Naše bake su sve morale „peške“. Svaki hleb, svaka košulja, svaki posao zahtevao je sirovu fizičku snagu i beskrajne sate manuelnog rada. Mi danas imamo privilegiju da kupimo sopstveno vreme. Koristeći savremena tehnološka rešenja koja su nam doslovno na dlanu – u tom pametnom telefonu koji ne ispuštamo iz ruku, u laptopu, u svim tim aplikacijama i društvenim mrežama – mi možemo kreirati sisteme koji rade za nas.

Kada kažem digitalni proizvodi, ja zapravo govorim o očuvanju najvažnijih resursa koje jedna savremena žena ima: njene energije i njenog vremena. Zamislite samo taj osećaj da vam je svakog dana dostupno još pet dodatnih sati. Ne zato što je dan magično postao duži, već zato što ste kreirale sistem koji isporučuje vaše znanje i vaše vrednosti dok vi šetate, spavate ili provodite vreme sa decom. To je lepota digitalnog sveta – ne morate da zapošljavate desetine ljudi, ne morate da kupujete skupe mašine niti da investirate u ogromne objekte. Vi prodajete svoje znanje i svoje veštine putem interneta, koristeći infrastrukturu koja već postoji.

Mnoge žene me pitaju: „Ali kako? Šta je zapravo potrebno da bih ja to uradila?“

Često mislimo da nam treba neka neviđena tehnološka pismenost ili čitav tim stručnjaka iza leđa. Istina je, kao i uvek, mnogo jednostavnija. Potrebno je da znaš koja je to tvoja jedna, autentična ponuda koja treba ljudima. Svaka od nas nosi u sebi neko znanje koje je drugome rešenje problema. Potrebno je da tačno znaš kome rešavaš taj problem i da imaš jasan biznis model – način na koji ćeš tu svoju vrednost isporučiti, naplatiti i održati kontakt sa ljudima koji ti veruju.

U tom procesu, najvažnije je prevazići strah od onoga „šta će reći svet“ i onog unutrašnjeg kritičara koji nam govori da nismo dovoljno stručne. Ili da nam nedostaje “ još jedan papir”.

Posebno je to izraženo kod nas žena u IT svetu ili u digitalnom biznisu nakon 40. godine. Često se osećamo kao uljezi u svetu koji navodno pripada mlađima. Ali, zapravo je suprotno – digitalnom svetu je preko potrebna ženska zrelost. Potrebna mu je naša empatija, naše iskustvo i naša sposobnost da povezujemo stvari na dubljem nivou. To je onaj deo naše prirode koji je decenijama bio potiskivan u „muškim“ profesijama, a koji sada kroz digitalne platforme konačno dobija priznanje.

Kada žena živi i radi u skladu sa svojom prirodom, ona lakše miri sve one uloge koje nosi. Ona više nije raspolućena između toga da bude dobra majka, posvećena ćerka i uspešna poslovna žena. Digitalni proizvodi joj omogućavaju da te uloge više ne budu u konfliktu, već u harmoniji. To je taj „digitalni mir“ – moć da postaviš granice i da tvoj posao ne uslovljava tvoje prisustvo u svakom sekundu. To je način da se vratišonom iskonskom u sebi, da imaš vremena za prirodu, za kuvanje iz ljubavi a ne iz obaveze, za učenje i za druženje.

Jer, u prirodi žena je da se okupljaju. Vekovima smo održavale zajednice, razmenjivale mudrosti i podržavale jedna drugu. Danas su te zajednice možda digitalne, ali njihova snaga je ista. Pronaći svoje „pleme“, grupu žena koja razume tvoje ambicije i tvoje strahove, ključno je na ovom putu. Nikada nije bilo lakše povezati se sa nekim ko je na sličnom putu i naći mentora koji će te voditi. Ne moramo sve same i ne moramo sve izmišljati iz početka. Put je već utaban, samo treba da se usudimo da zakoračimo.

Biti prirodna žena u digitalnom dobu znači i biti prirodna pred tom kamerom od koje toliko često bežimo. Samo slobodan čovek je kreativan, a samo kreativan čovek može da stvori nešto što će drugi prepoznati kao vrednost. Kamera nije tvoj sudija; ona je samo alat da tvoja priča stigne do one žene kojoj je tvoje znanje danas neophodno.

Grehota je ne iskoristiti sve ovo što nam je dato. Grehota je trošiti svoj život na sisteme koji nas ne ispunjavaju, dok nam rešenja stoje na dlanu (ali bukvalno - u obliku telefona).

Na kraju, preduzetništvo nije samo posao. To je putovanje ka sebi. To je odluka da više nećemo biti žrtve okolnosti, već kreatorke sopstvene stvarnosti. 

Tvoje znanje je tvoj najvredniji kapital. 

Tvoje vreme je tvoj najskuplji resurs. 

Spoji ih u digitalni proizvod i videćeš kako se tvoja priroda, tvoja sloboda i tvoj uspeh stapaju u jedno. Jer ti to duguješ sebi – onoj devojčici u tebi koja je sanjala o slobodi, i onoj zreloj ženi u tebi koja zna da je sada, baš sada, pravo vreme za to.

Vesna